Natalija (27) je prespavala na železničkoj stanici – jedna noć je odvela u pakao: “Bila sam tamo satima”
Naizgled običan večernji izlazak doveo je do toga da upozna muškarca koji joj je naneo traume
Da se trenutak iz snova može pretvoriti u noćnu moru osetila je i 27-godišnja Natalija, koja je 2013. godine prepričala kroz kakvu je traumu prošla.
Naizgled običan večernji izlazak doveo je do toga da upozna muškarca koji je duboko povredio. Kako je opisala, ona je počela da primećuje promenu u njegovom ponašanju, ali na početku nije mogla ni da zamisli dokle je sve njen bivši dragi spreman da ide.
Da mi je neko prije samo godinu dana rekao da ću noć provesti na železničkoj stanici, rekla bih mu da je lud i da ne zna šta govori.
Ali sada, dok sam ranac sa svojim stvarima čvrsto stiskala u rukama, jer se u njemu nalazilo baš sve što sam trenutno posjedovala, moji bezbrižni studentski dani činili su se miljama daleko.
U Zagreb sam došla pre dve godine, iz malog mesta u istočnoj Slavoniji. Otac mi je umro kad sam imala 15 godina i život s mojom majkom do trenutka kad sam konačno otišla od kuće, bio je krajnje nesnošljiv. Svađale smo se oko svega, od toga da ne bih trebala na studij, do toga da je ples koji sam obožavala i potajno snatrila o tome da se njime ozbiljnije bavim, potpuni gubitak vremena.
Moja majka smatrala je da živim u iluzijama i da bih nakon srednje škole trebalo da prihvatim posao u pošti, gdje je godinama bio zaposlen moj otac. Srećom, imala sam dobre ocene i bez problema sam upisala fakultet u Zagrebu. Nakon očeve smrti ionako sam imala njegovu platu i ostale privilegije dok god se redovno školujem, pa sam se smestila u studentski dom u Cvetnom naselju i započela svoj novi, studentski život. Bila sam toliko srećna da sam zaboravljala da jedem, pa sam u prvih mesec dana izgubila dva kilograma.
Prva osoba koju sam upoznala kad sam došla u Zagreb bila je moja cimerka Lucija, vesela Dalmatinka koja je po cele dane pričala telefonom. Kad nije pričala, kucala je poruke. Lucija je smatrala da studiranje služi da bi se čovek zabavio pre nego što krene u život odraslih. Svakih mesec dana, nakon što bih barem desetak puta odbila da odem s njom na zabavu ili izlazak, morala sam konačno da pristanem, jer je pretila potpunim bojkotom pristupa njenom dijelu frižidera, gde sam se neumorno i slobodno posluživala.
A u Lucijinom delu, koji bi njeni roditelji barem jednom mesečno napunili, čovek je zaista mogao da se najede. I tako smo se zatekle na zabavi njene kolegice sa fakulteta. I sve bi verojatno ostalo na veseloj studentskoj zabavi da te noći nismo upoznale njega.
Bio je prijatelj nečijeg prijatelja, oči su mi stalno bežale prema njemu. Na kraju je uhvatio moj pogled i nasmešio se. Podigao je čašu koju je držao u ruci, nudeći mi piće. Odmahnula sam i pokazala mu plastičnu čašu koju sam već držala u ruci. Imam, hvala, oblikovala sam reči usnama i široko se nasmešila. Bio je predivan. Visok, taman i imao je plave oči kojima nisam mogla odoleti. Kasnije sam izašla iz zadimljene sobe na balkon da udahnem malo vazduha, i on se u sledećem trenutku stvorio iza mene. Zvao se Matko, bili smo vršnjaci i studirao je veterinu.
Vikendom je trenirao decu fudbal. Činio se savršenim.
Čak toliko da sam nakon samo nekoliko meseci veze ostavila svoju studentsku sobu i Lucijin frižider te se doselila kod Matka. Matko je, otkad je krenuo u školu, stanovao s bakom. Otac ga je napustio kad je bio mali, a majka mu se preudala i odselila u emačku. Retko su se čuli, a posle više i nisu. Zato je baka činila sve da Matka razmazi i u tome je uglavnom uspevala. Nakon nekog vremena shvatila sam da moj savršeni dečko ima prilično temperamentnu narav.
Postalo mi je jasno da mu se studiranje razvlači već godinama, da uglavnom izostaje s treninga i da vikendom, kad bi baka otišla do svoje sestre, sve češće poziva svoje prijatelje koji po ceo dan puše, cerekaju se i slušaju muziku kod njega u sobi.
Kad sam prigovorila kako je stan kao štala i da bi bilo lepo da ipak počiste iza sebe jer se to pretvorilo u moju redovnu obavezu, Matko se drsko obrecnuo na mene. Iako sam tu noć zaspala plačući, nakon što se Matko u neko doba noći ušuljao u naš krevet i zagrlio me, sve sam mu oprostila i pripisala to tome što se pravio važan pred prijateljima. Onda su ti ispadi postali sve češći.
Vikao je jer nisam došla na vrijeme, a on je gladan. Jer ne može da pronađe svoje cigarete. Jer sam potrošila sav novac, iako je to uglavnom bio moj novac koji sam trošila na njega i njegove sve očitije poroke. Bila sam rastresena i neispavana, počela sam da popuštam na fakultetu, a onda i da u potpunosti izostajem sa predavanja.
Sve je kulminiralo tokom jednog vikenda kad se njegova ekipa opet okupila u stanu i kada sam zatekla njegova najboljeg prijatelja da mi pretura po torbi u potrazi za novcem, pritom se ludo zabavljao razbacujući moje stvari i nije bio nimalo zabrinut zbog toga.
Pobesnela sam i izbacila ga iz stana.
Kad je Matko shvatio što se dogodilo, dotrčao je za mnom u kuhinju i besno me ošamario. Pokupila sam nekoliko svojih stvari u ranac, jer je to jedino što mi je dopustio da uzmem, a sav novac koji sam imala kod sebe je zadržao.
Tupo sam sedila na železničkoj stanici, ponižena i nesrećna, valjda satima. Na kraju sam nazvala mamu. Nismo se dugo čule. Za nekoliko sati je došla po mene, nije me ništa pitala, samo me snažno zagrlila.
Matkove poruke i mejlovi stizali su još neko vreme, a onda sam promenila broj telefona. Srećom, nikad ga više nisam videla. (objektiv.rs)
