Sa 100 dinara dnevno obišao svet: Kad je ispunio i poslednju želju, otkrio je tajnu koja je zadivila sve
Od početka je imao samo jedan cilj i stremio je posvećeno ka njemu
Za Francuza Andrea Bružira danas znaju milioni ljudi, pošto se pre nekoliko godina pročulo na koji je način uspeo da poseti skoro 140 zemalja sveta maltene bez dinara u džepu.
Bružiro i danas, u 83. godini života, voli da kaže za sebe da je nepopravljivi istraživač i “ljubitelj sveta”, uprkos tome što više ne putuje.
Bružiro je odrastao na periferiji Pariza, a na putovanja ga je podstakla majka. Upisala ga je u mlade izviđače gde je naučio kako da se snalazi. Poseban utisak je na njega ostavilo odrastanje tokom rata što je učvrstilo želju da sazna da li će mir u svetu biti jednog dana moguć.
Sa 17 godina i diplomom visoke škole, kao i sa deset franaka u džepu, krenuo je u Evropu. Tu počinje priča o Andreu koji je tek pre nekoliko godina otkrio kako je decenijama obilazio svet sa 100 dinara dnevno u džepu.
View this post on Instagram
Prvo je stopirao po Evropi. Tako je video mnoge države. U onima u kojima se osećao dobro, zapošljavao bi se, kako bi mogao da plati sebi sobu u motelu, ali i hranu. Kad bi mu dosadili jezik i običaji naroda koji je posetio, odlazio bi dalje stopom. I tada je imao samo po 100 ili 200 dinara u džepu.
Između boravka u Španiji i zapadnoj Nemačkoj, služio je vojni rok u Kongu. Potom je tri godine radio kao prevodilac u Kanadi, a novac koji je uštedeo, potrošio je u narednih šest godina na putovanja. Putovao je uglavnom autostopom, mada je na neverovatno snalažljive načine koristio i avion, brod i jahtu, i trošeći najviše jedan dolar dnevno.
Trik je bio u tome da se na svakom od putovanja zapošljavao, jer je posadama uvek značio neki radnik viška. Interesantno je da je tokom putovanja po svetu čak sedam puta bio hapšen i zatvaran. Pored toga, u nekoliko navrata je, naročito u Africi i Aziji bio skoro ubijen. Deportovali su ga, pljačkali i tukli na ulici, ali uvek bi se dočekivao na noge.
Andre je boravio kod doktora Švajcera u bolnici u Gabonu, družio se sa hipicima u San Francisku, sa lovcima na glave na Borneu, budističkim monasima u Bangkoku. Učio je jogu u Indiji, radio u kibucu u Izraelu, video kako se švercuju dragulji sa Šri Lanke i kako se živi u izbegličkim kampovima u Kambodži.
Ni tu nije stavio tačku na svoja uzbudljiva putovanja. I dalje bi ih svodio na trošak od 100 dinara dnevno, ali je tada birao “sigurnije” destinacije. Poslednja želja koju je ostvario bila je da pređe granicu sa himalajskim kraljevstvom Mustang. Samo godinu dana kasnije posmatrao je polarne medvede u zalivu Čerčil u Kanadi.
Tada je otkrio i najveću tajnu koja mu je donela avanturu života.
– Svakoj zemlji, svakom narodu prilazio sam zagrljajima, komplimentima i toplom ljudskom rečju. Svuda sam želeo da imam prijatelje, a ne neprijatelje. I zahvaljujući hiljadama dobrih stanovnika ove planete, omogućeno mi je da osetim nešto što mnogi za života neće. Upoznao sam Zemlju i sad sam miran i spokojan – rekao je Andre na jednom od predavanja u Francuskoj.
Polako je došao i 70. rođendan koji je proslavio u duhu mnogih prethodnih – putovanjem. Ovog puta otišao je na ostrvo Sokotra u Jemenu, da bi se potom spuštao niz reku Lenu. Pred kraj putovanja, pre nekoliko godina, otišao je i do najudaljenijeg ostrva na svetu – Tristan de Kunja.
Nakon posete 135 zemalja, prešavši više od 400.000 kilometara, Andre je objavio knjigu i dokumentarni film o svojim putovanjima, usvojivši ideju persijskog plemića Bahanula:
“Zemlja je samo jedna zemlja”.
Shodno svom životu i poštovanju koje je uživao širom sveta, dobio je nadimak Marko Polo. (objektiv.rs)
